О Пријепољу

Географски положај Општина Пријепоље се налази у југозападном делу Србије на тромеђи Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. надморска висина територије општине Пријепоље је 1200 метара, што указује да се ради о брдско-планинском подручју. Подручје се простире на две макро-географске целине старо-влашко-рашке висије: Полимље и Пештер. Ово подручје је отворено према северу и североистоку пространом долином реке Лим, док је на западу и истоку затворено планинским венцима ( Јадовником (1734 м.н.в), Златаром (1627м.н.в), Побјеником(1423м.н.в), Каменом Гором(1483м.н.в), Лисом(1509м.н.в)). Највиша тачка је планина Јадовник (Катунић 1734 м), а најнижа на ушћу Милешевке у Лим - 440м надморске висине.Општина Пријепоље се граничи северозападно са општином Прибој (30 км), североисточно са општином Нова Варош(27км), југоисточно са општином Сјеница (30 км), западно са општином Пљевља(30км) и југозападно са општином Бијело Поље(55 км).

Клима у Пријепољу

Клима у Пријепољу је умереноконтинентална са локалним променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од: * Јадранског мора(140км) односно маритимне климе * Панонске низије (160км) односно континенталне климе На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су одговорни високи планински масиви који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика. Просечна количина падавина на овом простору је око 789.5 мм / м²,с тим да их је најмање током зиме и пролећа,а највише током јесени и лета.Просечна температура је 9.3°Ц, са највишом средњом температуром од 19.1°Ц у јулу и најнижом од -2.8°Ц у јануару.

Становништво Општине Пријепоље

Општина Пријепоље, према попису из октобра 2011. има 36.713 становника, 4.475 становника мање у односу на попис из 2002. године.Највише има:

Историјат

Насељено још у римско доба Средње Полимље се налазило у саставу најстарије српске државе Рашке. У првим писаним изворима Пријепоље се помиње као трг манастира Милешеве. То је Уговор из 1334. године и односи се на трговину соли из Дубровника за Пријепоље. Град се развио као друмско насеље на караванском путу, познатом под називом “дубровачки друм“, који је повезивао централне и источне делове Балкана са средњим делом јадранске обале. Насеље је било једна од чворних тачака у систему балканских караванских комуникација и имао функцију трга Меркатум Преполие и одморишта, где су се задржавали Дубровчани и одакле су полазили каравани. Дубровачки друм је ишао од Дубровника и Котора преко Пљеваља, Пријепоља, уз долину Милешевке, према манастиру Милешеви, Милошевом Долу, Сјеници, Расу, Трговишту, Новом Брду, Приштини, Трепчи, Софији и Цариграду. Други важан пут био је „босански друм“, који је од Добруна, Белих брда, Увца, Прибоја ишао према Новој Вароши и у Сјеници се спајао са „дубровачким друмом“. Иако се каже да је у Пријепољу у том времену било караванских станица, може се слободно рећи да је било и више од тога. Смењивање и сусретање трговаца, долазак и полазак каравана доносио је нови живот и ширио погледе људи овог краја. Стога се у Пријепољу током 16. века, јавља потреба за оснивањем караван - сараја, објеката за пријем каравана и смештај људи на коначиште.

istorijat1

У 14. веку, а и касније, долина Лима је представљала један од најважнијих делова  српских земаља, Немањине државе и његових потомака. Пријепоље је представљало  значајно културно-религиозно, административно-управно, економско и саобраћајно средиште.

Крупне промене настају половином 15. века када ова територија и Србија потпадају под турску власт. У турско време Полимље губи значај важне осовине Старе Рашке и њене најнасељеније и најнапредније области. Полимље постаје један од најзаосталих крајева турског царства. Падом под турску власт етничка структура Пријепоља и околине  мења се тако дасе поред хришћана појављују и муслимани.

Крајем 19. века моћна аустроугарска монархија долази на обале Лима и на овим просторима осетио се утицај  нове цивилизације и културе.

Развој града обухвата  три основне фазе:

  • Иницијалну - односи се на почетак конституисања насеља на месту укрштања привредно и стратешки значајних путних праваца на локацији предсловенског  насеља, о чему сведоче археолошки налази посебно римске некропле на локалитету Дворине на Коловрату;
  • Руралну - када је формирано као насеље, Пријепоље има рурална својства;
  • Урбану - од треће деценије 15. века до наших дана има статус урбаног насеља, које се одликује знатном урбаном уређеношћу, чије планско обликовање и структуирање почиње после Другог светског рата.

istorijat2

Више...