Манастир Куманица

Црква посвећена Св.Арханђелу Михаилу, настала је највероватније у 14.веку и представља изузетно поштовано култно светилиште. Помиње се у 15., 16., и 17., веку, када је била један од култних и духовних  центара у Средњем Полимљу. Запустео је највероватније у 18. веку ,када су из њега однете мошти Григорија Куманичког. У Старим српским записима и натписима пише да су  се приликом рушења манастира раздробиле мошти Григорија Куманичког на честице.

Џамија је подигнута у периоду од 1895-1900. године, на темељима некадашње, доста мање џамије са дрвеном мунаром, коју је саградила Мева кадуна за свога мужа Махмут-бега, која је по њему и добила назив. Махала около џамије се такође називала Махмут-бег махалеси. Тако мала џамија није могла задовољити потребе верника па су одлучили да на том месту саграде нову - већу џамију.

Манастир Милешева 

Град на Лиму и Милешевки израстао је у крилу манастира Милешеве, славне задужбине краља Владислава, другог сина краља Стефана Првовенчаног и унука Стефана Немање. Зидао ју је 1218-1219.год. у питомој долини, пет километара узводно од ушћа Милешевке и Лима. Живописана је у трећој деценији 13. века. пре него што је ктитор стекао краљевску круну(1234).

Крајем 19. века  моћна Аустроугарска монархија долази на обале Лима и на овим просторима  се осетио утицај нове цивилизације. После Турске империје, Пријепоље  пада под  аустроугарску власт, и неко време  је  у Пријепољу владала двојна управа. На десној обали Лима владала је Турска, а на левој аустроугарска монархија.

На излазу из кањона Милешевке, са леве стране, у подножју села Хисарџик, налазе се остаци зидова некадашњег средњовековног града Милешевца.У раном средњем веку био је у саставу српске државе. После 1373. године, када су поседи Николе Алтромановића подељени између кнеза Лазара и босанског бана Твртка, Милешевац је дошао у састав босанске државе и заједно са манастиром Милешева ушао у састав поседа Сандаља Хранића.

Српско-турским ратом 27.октобра 1912.године, Јаворска бригада ослободила је Пријепоље од турске владавине која је трајала више од 400 година. О борби српског народа  за ослобођење од вековног турског ропства сведоче бројни споменици.

Трагове о животу становништва пријепољског краја можемо пратити од праисторије до наших дана. На простору овог краја и средњег Полимља пронађено је, откривено, проучавано и проучено мноштво покретног и непокретног археолошког материјала који припада различитим периодима људске цивилизације.