Црква посвећена Богојављењу подигнута 1281. године задужбина је монаха Давида, Вукановог сина, Немањиног унука. Живот у манастиру текао је нормално све до турске најезде у ове крајеве половином ХV века. Манастир Давидовица је разорен највероватније у време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.

Приликом археолошких ископавања 1958. године утврђено је да се под темељима цркве налазе темељи старије грађевине, највероватније римске базилике из VI века. У цркви је пронађена гробна плоча која се на известан начин везује за кнеза Вратка, оца кнегиње Милице. Отуда и легенда о Давидовици као гробној цркви браће Југовића. Легенду је поткрепило и археолошко истраживање из 1997. године када је откривено осам гробова са надгробним плочама. На једној од гробних плоча у натпису је поменуто „раб божији Димитрије, а зовом Вратко“. Ово је било довољно да се име Вратко доведе у везу са оцем кнегиње Милице и Давидовица прикаже и као гробна црква браће Југовића, чија је тела после Kосовске битке ту пренела кнегиња Милица. Манастир је 2,5 km удаљен од магистралог пута у Бродареву.