Црква посвећена Св. Архангелу Михаилу, настала је највероватније у XIV веку и представља изузетно поштовано култно светилиште. Помиње се у XV, XVI и XVII веку, када је била један од култних и духовних центара у Средњем Полимљу. Запустео је највероватније у XVIII веку када су из њега однете мошти Григорија Куманичког. У старим српским записима и натписима пише да су се приликом рушења манастира раздробиле мошти Григорија Куманичког на честице. Један део моштију је чуван у кући Антонија Симоновића у Бијелом Пољу, док је други нађен у манастиру Драговићу код Дрниша са записом на папиру из XVIII века и два печата манастира Куманице и потписом јеромонаха Никодина. У историји је такође познато да се у самој цркви чувало знаменито Куманичко Четворојеванђеље, које је 1604. године као поклон овом манастиру приложио јеромонах Захарије. Овај значајни рукопис настао је почетком XVI века, а илустрације у њему потичу из XIV и XVI века. Приликом археолошких радова у олтарском делу, у ђаконику испод саме површине земље, пронађен је саркофаг непознатог свеца. Археолози су утврдили да је куманички саркофаг један од најзначајнијих средњовековних налаза који је код нас пронађен.

Куманица је један од ретких средњовековних манастира коме поштовање вековима указују и припадници других веорисповести, пре свега муслимани, који га као и православни Срби, везују за моћи излечења и исцељења, која су се током његове дуге историје овде и дешавала. Иако се манастир налази на територији општине Сјеница до обновљеног манастира долази се магистралним путем од Пријепоља према Бијелом Пољу, на улазу у лимски кањон